Ruku ti pružam

Opis

Nakon što je Olivera Cvetić objavila knjigu poezije „Snohvat“, a većina pesama iz nje su već dobile muzičko ruho, rodila se zamisao da objavimo muzičku zbirku u kojoj bi bile smeštene sve te muzičke kompozicije. Sada vam ih predstavljamo u ovom izdanju, gde se Olivera i ja pojavljujemo kao delori, svako na svom polju delovanja – Olivera kao pesnik, ja kao kompozitor.

Ova knjiga je zamišljena da bude svojevrsni nastavak poetske knjige „Snohvat“ koja završava pesmom „Ruku ti pružam“, ispruženom rukom koju je muzička umetnost svesrdno prihvatila i ovu muzičku knjigu započela istom pesmom.

Danas, kada je čovek na udaru, kada je zlo pokrenulo svakojake svoje resurse kako bi savladalo slobodni um, čovečnost i ljudskost, kada smo izloženi biološkom ratu da bi se ljudi „socijalno distancirali“, na taj način otuđili, kako bi se ukinula saosećajnost i solidarnost, i na taj način ljudske duše neprimetno preuzele, mi dajemo skromni doprinos Gospodu u borbi sa zlom, delovanjem iz oružja koje suprotna strana ne poseduje, a na polju koje joj nanosi najviše štete. To je polje umetnosti, duhovnosti i učvršćivanja saveza sa Bogom i svim dobrim ljudima koji su na istom frontu i ne predaju se. „Ruku ti pružam“ kao prijatelju, kao Bogu, Anđelu, kao „Jefimiji“, Ljubostinji, našoj istoriji, kao ćirilici, majci, ocu, onom

uzvišenom u svakom čoveku – to su naši saveznici. Jasno je kojem smo se carstvu privoleli i istrajavanjem na tom putu, bitku sigurno dobijamo.

Naš „Brod svetlosti“ je nezaustavljiv jer njega pokreće molitva da se sve(t) preobrazi u dobro i tako otkriju neslućena polja čovekovog stvaralaštva i duhovnog uzdizanja. On je stabilan kakvo god da je more i što je uzburkanije, on više sija i zrači svojom plemenitom svetlošću Božanskog porekla. On osvetljava naše Pravoslavne ideale ovaploćene u molitvi:

„Onom što ne zna – onom što neće pomozi Gospode kapljom sreće, očisti promisli što um vežu, primi nas, koji ka tebi sežu.“