Kazna bez sud

Opis

„Оd moju sudbinu spas nema. Da oć Bog da me pusti dok deca ne porastu. Će mi upropastu deca. Svaki dan čuda gledaju, stra me ćerko mila, da jutre ne budu ko oni. Ovoj postaro se predalo i samo ćuti, al me od ovoj malečko stra. Starac mu dava rakiju kad peče i sve mi preti kako će on da me sarani kad poraste. Pametan je al baksuzest. Neć da uči a ja ćerko numem da mu pokažem a i nemam kad. Dal da spasavam glavu il deca da vaspitavam. Da si mi bar poblizu, a i ti moraš po škole. Rasteš mirno pa će imaš i živci. Samo te tetka moli, nemoj mlogo da voliš. Ne veruj nikome, ćerko moja. Lako te upropastu kad veruješ, posle zalepiš i onoj što nikad ne bi pogledala, trpiš što nesi ni sanjala.“

„Ona, ćerko, se preda lako da misli da je veliki greovi naprajila što beše dobra devojka a zavole onuj bitangu. Svakome je toj moglo da se desi.
Ćero moja, bež od mangupa i ne voli mnogo. Ne veruj nikome dok ti ne pokaže da je dobar i da ti dobro misli. S`g ideš u veliki grad. Ima i poveći, al spram selo je veliki i vodi red, neće tatko uvek da bude uz tebe. Čuvajte sebe, mila moja deco, ljudi su svakakvi. Birajte da se s dobri ljudi družite, ne zalitajte se.“